Konstantin Ljevin, jedan od junaka Tolstojevog romana Ana Karenjina, suočen s problemom srmti, posmatra ljude koji rade na njegovom imanju i ovako razmišlja: 
 
"Zašto ja stojim ovde i teram ih da rade? 
Zašto se oni trude? ....Ako ne danas-sutra, 
kroz deset godina ce je zakopati (reč je o jednoj starici), 
i nista nece ostati od nje, ni od ove kaciperke u crvenoj marami, koja tako vesto i nezno izdvaja iz pleve klasje. I nju ce zakopati... I sto je glavno, ne samo njih, nego 
ce i mene zakopati, i nista nece ostati. Zasto?"
 
Ljevin potom razgovara s jednim seljakom i ostaje zadivljen njegovim mudrim recima: 
"Ima raznih ljudi, neki covek zivi samo za svoje potrebe...a Fokanic je pravedni starac. On zivi i za dusu. Misli i na Boga." "Kako misli na Boga? Kako zivi za dusu?" - gotovo uzviknu Ljevin.
 
Autor: dr Radisa Antic